Malina

Zuta malina

Zuta malina ima slicna obelezja kao i crvena malina, u svim aspektima, osim toga sto ima karakteristicnu izrazito zutu boju ploda. Zbog toga je u nekim zemljama zovu i zlatna malina. Uzgaja se gotovo na isti nacin kao i crvena malina sa manjim varijacijama kada je u pitanju izbor zemljista. Zuta malina je krhko i osetljivo voce. Kada je potpuno zrela, ona ima minimalan rok trajanja. Iako na izgled asocira na nedostatak ukusua u odnosu na crvenu malinu, istina je upravo suprotna. Zuta malina ima izuzetno lepu, jaku aromu i iznomno je slatka sa suptilnom naznakom kiselosti.

Zlatna malina upotrebljava se potpuno isto kao i crvena malina, s tim sto predstavlja poseban delikates jer se redje nalazi na trzistu. Dakle, moze se poslužiti cela, sirova, u vidu soka, džemova, u sastavu poslastica (torte, kolaci, sladoledi)... Osim toga, zuta malina se tradicionalno koristi kao sastojak u vocnim salatama, kao izuzetan dekorativni element.

Danas postoji dosta hibrida zute maline kao rezultat visegodisnjeg uzgoja brojnih sorti. Izvorno postoji nekoliko sorti zute maline i rasprostiru se od Koreje do SAD-a. Zlatne maline, iako se smatra da imaju superiorniji okus, ipak imaju ogranicenu komercijalnu vrednost u usporedbi s sveprisutnom, uvek dostupnom i trazenom crvenom malinom. Tako da se uglavnom mogu naci na poljoprivrednom tržištu, gde se i te kako cene njene karakteristike. A ko je jednom proba - uvek je pamti i ponovo kupuje.

Povijest malina

Maline spadaju u obitelj ruža i vjeruje se da su nastale u istočnoj Aziji. Povijest malina je duga i interesantna.

U obitelji malina postoje dvije glavne vrste, crvena malina i crna malina. Tu je i ljubičasta malina što je nesto između crvene, crne i žute maline koja je genetska mutacija crvene maline. Generalno na svetu postoji oko 200 različitih sorti maline.

Arheološki dokazi pokazuju da su paleolitski ljudi, tada jos uvek stanovnici špilja, jeli maline. Ovaj sladak plod je mnogo vekova dio ljudske prehrane a poceo se uzgajati negde IV stoljeća poslije Krista, što je dokumentirano Palladius. U helenističkoj kulturi maline su povezane s plodnošću a zapise o tome nalazimo u grčkoj mitologiji. U grčkim pričama, malina je nekoć bila bijela, ali kada se Zeusova dadilja, Ida, ubola prstom na trn malinovog stabla plod maline se obojio u crveno i tako ostao sve do danas. Znanstveni naziv za crvene maline, Rubus idaeus - doslovno znači "Idin glog". U to vreme malina je rasla na otoku Krit.

Iako je kroz povijest malina je cenjena zbog svojih slatkih i prelepih bobica, u danasnje vreme se sve više vrednuju i listovi ovog voca koji se vec dugo koriste u ljekovitim pripravcima. Koriste se u biljnim čajevima i melemima jer je poznato da povoljno djeluju na probavni sustav i mogui ublažiti menstrualne grčeve.

Popularnost malina u ishrani i u medicinske svrhe zaslužan je za poticanje uzgoja malina u cijelom svijetu, gdje god za to postoje odgovarajuci uslovi. Naravno uzgaja se i u plastenicima.

Europski doseljenici donijeli se malinu u Ameriku pa uzgoj malina na ovom kontinentu pocinje1771. godine u Virginiji.

Maline zapravo mogu rasti i na sjeveru do Arktičkog pojasa a  mogu se uzgajati i u tropskim krajevima, iako više vole malo hladniju klimu. Na nasim prostorima ovo aromaticno voce moze vrlo lepo da napreduje i daje zavidne kolicine plodova. Pa, uzivajmo u njima.

Sok od malina

Za sok od malina potrebno je:

500 gr malina
1,2 kg šecera
2 kesice limuntusa
1 l vode

Priprema:

Oprane maline staviti u odgovarajucu posudu i posuti ih limuntusom. Moze i red malina, red limuntusa (dva-tri reda).

Secer prokuvati u vodi da se dobro rastopi, pa ovim serbetom zaliti maline. Dobro promesati, sok naliti u staklene flase i otaviti ga da se potpuno ohladi na sodnoj temperaturi. Nakon toga zatvoriti flase i sok od malina cuvati u frizideru jer je sa vodom i ne sadrzi konzervans.

Ovaj sok od malina je veoma lep, mirisljav i ukusan, jedino sto sadrzi i semenke malina. Da bi se oslobodili semenki, sok mozete i procediti.

Za perfekcioniste smo pronasli i recept pomocu kojeg se u startu pravi sok od malina bez semena. Pa mozete pokusati i tako.

Malina torta

Torta od malina je uvek neodoljiva - ovo je jedan dosta jednostavan recept za predivnu poslasticu. Pa probajte i sami...

Sastojci:
1/2 šalice maslaca
1-1/2 šalice šećera
2 jaja
4 bjelanjka
3 šalice brašna
3 žličice praška za pecivo
1 žličica soli
1 šalica nemasnog mlijeka
1 žličica ekstrakta vanilije
1 žličica ekstrakta badema
500 gr malina

Glazura:
1/2 šalice maslaca
2 šalice šećera u prahu
2 žlice limunovog soka
1-1/2 žličice naribane limunove korice

PRIPREMA TORTE OD MALINA:
Umutiti, vrhnje, maslac i šećer. Dodajte jaja, jedno po jedno, pa dobro umutiti. Pomesajte brašno, prašak za pecivo i sol. Pomesajte mlijeko, sok od jabuke i ekstrakte pa ih dodajte u smjesu krema naizmjence sa suhim sastojcima. Umutiti sastojke nakon svakog dodavanja.

Sipati smesu u okruglu posudu za pecenje kore. Pecite na 375 stupnjeva, 15-20 minuta ili dok čačkalica umetnuta u centar kore ne izađe čista. Kada je pecena, sacekajte da se ohladi u potpunosti.

Izrežite koru vodoravno u dva sloja. Postavite donji sloj na tanjur za posluživanje, premažite ga s četvrtinom voćnog namaza. Stavite od gore drugu koru, pa isto i sa drugom korom. Cijelu tortu premažite s ostatkom fila.'

Za glazura, dobro umutite maslac dok ne postane penast i paperjast. Zatim dodajte šećer, limunov sok i korice i mutite dok ne postane glatka masa. Glazurom premazite tortu od malina od gore i sa strane. Ukrasite po zelji.

Torta od malina ima 16 parceta torte.

Malina

Malina najbolje raste kada se sadi u jesen . Postoji mnogo različitih sorti na raspolaganju, koji donosi plodove u različito vrijem. Većina se beru između ranog i kasnog ljeta.

Ako zelite da uzgajate maline nabavite kvalitetne sadnice, pripremite zemljiste uklanjanjem korova i nadjubrite ga nekoliko tjedana prije sadnje.

Malina se najbolje uzgaja na velikom prostoru, ali ako bas imate mali vrt nece smetati, osim sto sete imati i manji prinos.

Kada ih jednom lepo posadite i one se lepo prime, vise necete oko njih imati mnogo posla jer je malina visegodisnja biljka. Kasnije je obicno dovoljno da ih na jesen ili prolece malo orezete da ne bi rasle u prevelik zbun. Umereno manji zbun maline daje veci prinos od prevelikog, jer vecina hrane ode u razvoj listova i stabljike, umesto u ono sto zelite - a to je plod. Ipak, pazite da zbun maline ne bude premali, pa da plodovi nemaju gde da izrastu.

U pocetku je najbolje da vas o tome obuci strucno ili makar upuceno lice (osoba koja vec ima iskustva u rezanju malina). Kasnije cete i sami nauciti kako se rezu maline.

Dakle, uzgoj maline za sopstvene potrebe nije komplikovan, pa zasto ne biste pokusali i vi? Na sajtu www.poljoprivrednisavetnik.com mozete pronaci osnovne smernice i dodatne informacije za uspesan uzgoj malina i jos mnogo toga.